Özbekistan hükumetinden ünlü yazara Türkiye’ye gelme yasağı

01.10.2018

Özbekistan’ın eski diktatörü İslam Kerimov rejimini eleştiren “Bu Günler” romanı yazarı Nurullah Muhammad Raufhan’a TÜRKİSTANDER ve Kastamonu Üniversitesi tarafından iki yılda bir düzenlenen ‘Türkistan Kurultayına katılma izni verilmedi.

Yazar bunu kendi Facebook sayfasından Kastamonu’daki kurultaya katılamıyorum, bana ülkemden çıkış vizesi vermediler, diye duyurdu.

Özbekistan vatandaşlarına ülkeden çıkış vizesi uygulan az sayılı ülkelerden biridir. Genel olarak da yeni Devlet Başkanı Şevket Mirziyayev’in değişim politikalarından vazgeçerek, Kerimov dönemindeki baskı politikalarına geri döndüğü belirtiliyor. Örneğin, çocukların camilere gitmesi, kız öğrencilerin başörtüsü ile okullara ve üniversitelere gitmeleri yeniden yasaklandı. Hatta İslam Akedemisinde okuyan kızların başörtülerin zorla çıkartıldığı haber verildi.

Türkistander  Haber Merkezi 

Devami

Kazakistan ve Özbekistan gittikçe birbirine yaklaşıyor

30.09.2018

Kazakistan Cumhurbaşkanı Nazarbayev, Özbekistan ile uluslararası bir ticaret bölgesi ve Kazakistan’ın Türkistan bölgesinde iki kardeş ülkeyi  birbirine bağlayan yeni bir kontrol noktası oluşturmayı önerdi.

Nursultan Nazarbayev, Türkistan bölgesinin sosyo-ekonomik gelişimi konulu bir bir toplantı düzenledi.

Astana hükümeti basın servisinin bildirdiğine göre, toplantıda bölgenin finansal istikrarını güçlendirmeyi konusu tartışıldı.

Toplantı sonunda Türkistan ilininn genel kalkınma planı ve “TURKISTAN” özel ekonomik bölge oluşumu ilgili kararname imzalandı.

Türkistan Kazakistan’ın güneyinde bir şehir ve yeni oluşturulan aynı isimdeki ilin adıdır.

Türkistander haber merkezi

Devami

5 Nisan Özbek istihbaratının bayram günü olacak

28.09.2018

Eski Devlet Başkanı Kerimov döneminde Müslüman Özbek halkına karşı işlenen cinayetlerden sorumlu olan ve adı Milli Güvenlik Hizmetinden Devlet Güvenlik Hizmetine değiştirilen istihbarat servisi yeniden eski baskı siyasetine dönmeye başladı. Bir de bu hizmete kendi bayram gününü kutlama imkanı verildi.

Özbekistan’da her yıl 5 Nisan Devlet Güvenlik Hizmeti (DXX) günü olarak kutlanacak.

27 Eylül’de, Oliy Meclis Senatosu “Özbekistan Cumhuriyeti Devlet Güvenlik Hizmeti”  yasasını onayladı. Yasaya göre her yıl 5 Nisan Devlet Güvenlik Hizmeti Günü olarak kutlanıyor.

5 Nisan 2018’de Cumhurbaşkanı Şavkat Mirziyayev “Özbekistan Cumhuriyeti Devlet Güvenlik Servisi Hakkında Kanunu” imzalamıştı. Bu yasa 29 Mart tarihinde Senato’nun XIV Genel Kurulu’nda kabul edildi.

Bu yasa, Cumhurbaşkanı Şavkat Mirziyayev’in 14 Mart “Özbekistan Cumhuriyeti Devlet Güvenlik Sisteminin İyileştirilmesi Üzerine Tedbirler” kararnamesi uyarınca geliştirildi.

Kararnamede, NSS’yi radikal bir şekilde yenilemek için ofisin adı Devlet Güvenlik Servisi’ne (DSS) dönüştürüldü.

Ҳар йили 5 апрелда ДХХ куни нишонланади

Олий Мажлис Сенати 27 сентябрда “Ўзбекистон Республикаси Давлат хавфсизлик хизмати кунини белгилаш тўғрисидаги қонун” тасдиқлади. Қонунга асосан бундан буён ҳар йили 5 апрель Давлат хавфсизлик хизмати куни сифатида нишонланади.

2018 йилнинг 5 апрелида президент Шавкат Мирзиёев “Ўзбекистон Республикасининг Давлат хавфсизлик хизмати тўғрисида”ги қонунни имзолаган эди. Мазкур қонун 29 март куни Сенатнинг XIV ялпи мажлисида қабул қилинган.

Бу қонун президент Шавкат Мирзиёевнинг 14 март кунги “Ўзбекистон Республикасининг давлат хавфсизлиги тизимини такомиллаштириш чора-тадбирлари тўғрисида”ги фармонига мувофиқ ишлаб чиқилган.

Фармонга биноан¸ МХХ фаолиятини тубдан ислоҳ қилиш мақсадида бу идора номи Давлат хавфсизлик хизмати (ДХХ) деб ўзгартирилган эди.

Ozodlik

Devami

Özbekistanda Facebook ağı sorunu artıyor

Özbekistanda sosyal ağlardan kaynaklanan sorunların aktif ürünlerini tanıtmak isteyen girişimciler üzerinde olumsuz etkisi oldugu belirtildi. Konuyu Smartgov Consulting Danışmanlık şirketi  yöneticisi Aziza Umarov kendi Facebook sayfasında yazdı. Ona göre, Özbekistanda Facebookun “öldügu” gercege yakindir. Özbek hükümeti Facebook’a erişimi engelledigini daha once reddetti. Aziza Umarova ise bu sorunun  ülkede küçük işletme ve sivil topluma zarar verdigine inanmaktadır.

Haberin Özbek dilindeki genis özeti:

 

Ўзбекистонда Facebook ‘ўлди’ми?

 

Ўзбекистонда Facebookдан фойдаланишда юзага келган муаммолар ўз маҳсулотларини ижтимоий тармоқларда фаол тарғиб қилиб келган тадбиркорларга салбий таъсир кўрсатган.

Бу ҳақда Smartgov Consulting ширкати ижрочи директори ва жамоатчи фаол Азиза Умарова ўзининг Facebookдаги саҳифасида ёзди.

Унинг сўзларига кўра, Facebook Ўзбекистонда “ўлгани ҳақиқатга яқинроқ”.

Ўзбекистон ҳукумати Facebookка тўсиқ қўйганини рад этмоқда

Азиза Умарованинг фикрича, бу мамлакатдаги кичик бизнес ва фуқаро жамиятига зарар етказмоқда.

“Масалан, “Вкусная история” саҳифаси бор. Унда Facebook орқали шаҳарликлар буюртмага (помидор қоқи, хумус, торт ва ҳ.к ) егулик тайёрлайдиган аёл ҳақида маълумот оладилар. Кўпгина аёллар декрет таътилида ижтимоий тармоқларда реклама қилинадиган бизнесларни бошлашади. Айнан шундай аёлларни биз мижозларидан маҳрум қилаяпмиз. Facebook уларга оилаларини боқиш, фарзандларини оёққа қўйиш имконини берган эди”, – деб ёзади Азиза Умарова.

Унинг илова қилишича, Facebook атрофидаги вазият ҳунармандларга ҳам таъсир қилган.

“Масалан, Карина Кенжаева (Бухоро) ва Юлию Завертайло (Тошкент) ўз қўллари билан ажойиб кўкрак безакларини ясашади. Facebook туфайли фойдаланувчилар уларнинг ишларини кўриб, буюртма беришган. Ижтимоий тармоқларни ўлдириш билан кўпчилик ҳунармандларни буюртмаларидан маҳрум қиласиз”, – дейди Азиза Умарова.

Унинг ёзишича, Ўзбекистонда Facebook амалда фуқаро жамияти вазифасини бажараётган эди ва кўплаб ташаббус гуруҳларига майдон яратганди. Facebookдаги муаммолар кўпгина ёрдамга муҳтож одамларни ҳаётий зарур кўмакдан маҳрум қилиши мумкин.

Asaxiy.uz интернет дўкони асосчиси Фируз Аллаевнинг Би-би-си билан суҳбатда айтишича, Facebookдаги муаммолар бошланиши ортидан, интернетдаги буюртмалар сони ҳам тушиб кетган.

“Биз вазиятни ўнглаш учун асосий рекламани Instagramга йўналтирдик ва шу орқали буюртмалар ўрнини қоплаб олдик”, – дейди Фируз Аллаев.

BBC UZBEK

Devami

ЎЗБЕКИСТОНДАГИ ҲИЖОБ ДУШМАНЛАРИ ТУРКИЯДА

21.09.2018

21 Сентябрь куни Истанбулда Туркиянинг Ибн Холдун университети ва Ўзбекистон Диний идораси иштирокида “21. аср таҳдидлари ва Ислом маданияти ғоялари” номли халқаро анжуман ўтказилмоқда.

Бу анжуманда Ўзбекистоннинг Диний Қўмитаси вакиллари сифатида Диний идора ўринбосари Абдулазиз Мансур ва Ислом Академиясининг бу кунларда академияда ўқиётган муслима қизларга ҳижобларини зўровоннлик билан очтираётган ректори Шуҳрат Ёвқочев қатнашмоқдалар.

Ислом динига ва мусулмонларга очиқча мухолифлик қилаётган Ўзбекистон диний идораси вакилларининг ушбу анжуманда қатнашишига Халқаро Туркистонликлар Жамияти ўз муносабатини билдирди:

Ўзбекистонда ҳозирги кунда Туркияда 1997 йилда содир бўлган ва “28 Февраль Жараёни” (бу кунда ҳижоб масаласи баҳона қилиниб, ҳарбийлар Нажмиддин Эрбоқон ҳукуматини ағдарганди) номи берилган ҳижобга қарши курашни кўрмоқдамиз. Ҳижобни тақиқловчи 666 рақамли қарорга амал қилиш бошланиши билан Тошкентдаги Ислом академиясининг 125 нафар қизлари ҳижоб билан бу илм даргоҳига кира олмайдиган бўлишди. Академиядаги тақиқларга бўйин эгмаган 65 муслима талаба қизнинг ўқишига тўсиқ қўйилди. Қолган 60 нафар қиз талаба эса ҳижобини ечиб, ўқишга мажбур бўлмоқда. Ўзбекистондаги бошқа университетлар, коллежлар, институтлар ва мактабларда аллақачон ҳижоб тақиқланган.

Ибн Халдун университети томонидан уюштирилган ушбу анжуманга Исломий Академиянинг ректори Шуҳрат Ёвқочев ҳам маърузачи сифатида иштирок этмоқда. Ёвқочев Ўзбекистон мустақиллиги даврида ҳам ўзининг коммунистик қарашлари билан танилган кишидир.

Ўзбекистон Диний идораси Ислом Каримов ҳукмронлигидан буён диний тазйиқларни қўллаб-қувватламоқда. Бу Диний идора раисининг ўринбосари Дилшод Ҳошимов, собиқ Миллий хавфсизлик хизмати (МХХ) вакилидир. Шавкат Мирзиёев Президент бўлганидан кўп ўтмай қийноқ ва коррупцияда айбланган МХХ тарқатилганди. Аммо унинг ерини олган Давлат Хафвсизлик Хизмати (ДХХ) эски зулмларни давом эттирмоқда. Диний идора раиси ўринбосари шайх Абдулазиз Мансур Ибн Халдун Университети томонидан ташкил етилган симпозиумнинг ма’рузачиларидан биридир. А. Мансур 666-сонли “Ўрта мактабларда кийиниш тартиби” қарорининг ҳижобни таъқиқлаши ҳақидаги саволларга жавоб беришдан бош тортганди.

Ибн Холдун университети ташкил қилган “21-асрда Таҳдидлар ва Исломий ма’рифат” анжуманига дин душмани Шуҳрат Ёвқочев каби бир шахснинг иштирок этиши Туркиядаги Туркистонликларнинг эътирозларига сабаб бўлди.

Devami

Özbekistan’ta terör guruplara yanlış katılanlara vatana dönme imkanı açıldı

20.09.2018

Haber Özbekistan hükümetine yakınlığı ile bilinen kun.uz sayfasında yayınlandı. Devlet Başkanı Şevket Mirziyayev konu ile ilgili bir kararname açıkladı.

Özbekistan Cumhurbaşkanı Şevket Mirziyaev “Terörist, aşırılıkçı veya diğer yasaklı örgüt ve gruplarla karışmış olan Özbekistan vatandaşlarının cezai sorumluluğundan muafiyetinin iyileştirilmesi üzerine” kararnamesi imzaladı.

Buna göre, terörist, aşırılıkçı veya diğer yasaklanmış örgüt ve gruplarla karışmış Özbekistan Cumhuriyeti vatandaşlarının itirazlarını değerlendirmek için bir Hükümet Kurumlar arası Komisyonu oluşturulacak…

Haberin Özbekçe tem metni:

Президент фармони: Террористик ташкилотларга адашиб кириб қолган фуқароларга қайтиш имкони берилади
21:50 / 19.09.2018
14304
Фото: Президент матбуот хизмати

Ўзбекистон Республикаси президенти Шавкат Мирзиёевнинг «Террористик, экстремистик ёки бошқа тақиқланган ташкилот ва гуруҳлар таркибига адашиб кириб қолган ўзбекистон республикаси фуқароларини жиноий жавобгарликдан озод этиш тартибини такомиллаштириш тўғрисида»ги фармони имзоланди. Бу ҳақда ЎзА хабар бермоқда.

Ушбу ҳужжат билан террористик, экстремистик ёки бошқа тақиқланган ташкилот ва гуруҳлар таркибига адашиб кириб қолган Ўзбекистон Республикаси фуқароларининг мурожаатларини кўриб чиқиш бўйича Республика идоралараро комиссияси тузилади.

2018 йил 1 ноябрдан террористик, экстремистик ёки бошқа тақиқланган ташкилот ва гуруҳлар таркибига адашиб кириб қолган Ўзбекистон Республикаси фуқаролари Комиссия хулосасига асосан жиноий жавобгарликдан озод этилади.

Комиссия томонидан салбий хулоса чиқарилган тақдирда барча ҳолатлар қонун ҳужжатларида ўрнатилган тартибда кўриб чиқилади.

Ўзбекистон Республикаси фуқаролари қуйидаги ҳолатларда қуйидаги ҳолларда жиноий жавобгарликдан озод қилиниши мумкин:
– айбини бўйнига олиш тўғрисида шахсан арз қилиб келса, қилмишидан чин кўнгилдан пушаймон бўлса ва тузалиш йўлига ўтган бўлса;
– жиноий фаолият ва бошқа ҳуқуққа хилоф қилмишларни фош этишда фаол ёрдам берган бўлса;
– тақиқланган ташкилотлар сафига алдов йўли билан жалб этилган бўлса;
– тақиқланган ташкилотларнинг ғоявий ёки маънавий раҳнамоси бўлмаган бўлса;
– жанговар ҳаракатларда ва қўпорувчилик ҳаракатларини содир этишда иштирок этмаган бўлса;
– террорчилик фаолиятини амалга ошириш мақсадида тақиқланган ташкилотларда ўқув, махсус ёки ҳарбий тайёргарликдан ўтмаган бўлса;
– террорчилик фаолиятини амалга ошириш мақсадида чиқиш ёки ҳаракатланишни амалга оширмаган бўлса;
– халқаро терроризмни молиялаштиришда иштирок этмаган бўлса;
– террористик, экстремистик ва бошқа бузғунчи ғоялар мавжуд бўлган материалларни адашиб ёки ахборот-коммуникация воситаларида тарқатишга қасд қилмаган ва бундай мақсадни кўзламаган ҳолда сақлаган бўлса.

Комиссияга Ўзбекистон Республикаси бош прокурори Отабек Муродов бошчилик қилади. Унга қуйидаги ваколатлар юклатилган:
– тақиқланган ташкилотлар таркибига адашиб кириб қолган фуқароларнинг жиноий жавобгарликдан озод этиш тўғрисидаги мурожаатларини кўриб чиқиш;
– мурожаат этган фуқароларнинг шахсини, шу жумладан, уларнинг содир этилган жиноятларга дахлдорлигини ҳар томонлама текшириш орқали ўрганиш;
– мурожаатларни кўриб чиқиш натижалари бўйича қабул қилинган хулосаларни дастлабки тергов органларига ўрнатилган тартибда тақдим этиш;
– содир этган қилмишига пушаймон бўлган ва айбини бўйнига олиш тўғрисида арз қилиб мурожаат этган фуқароларга нисбатан тақиқланган ташкилотлар аъзолари томонидан салбий таъсир этилишининг олдини олиш бўйича тегишли чораларни кўриш учун ваколатли органларга топшириқлар юбориш;
– жиноий жавобгарликдан озод этилган шахсларга ижтимоий-ҳуқуқий ёрдам кўрсатилишида, шу жумладан, бандлигини таъминлаш борасида кўмаклашиш ва мониторингини олиб бориш;
– жиноий жавобгарликдан озод этилган шахслар билан профилактик-тушунтириш ишларини олиб бориш бўйича ваколатли органлар ва ташкилотларга топшириқлар юбориш.

Ушбу Фармон фуқароларнинг Ўзбекистон Республикаси ҳудудига киришини ҳуқуқий жиҳатдан расмийлаштириш учун асос ҳисобланади. Тақиқланган ташкилотлар таркибига адашиб кириб қолган фуқароларнинг қилмишига пушаймонлиги ҳамда айбини бўйнига олиши тўғрисидаги аризаси хорижда уларнинг яшаш жойи бўйича Ўзбекистон Республикаси дипломатик ваколатхоналарига ёхуд Ўзбекистон Республикасининг ҳуқуқни муҳофаза қилувчи органларига берилади. Ушбу Фармон билан жиноий жавобгарликдан озод этилиб, тақиқланган ташкилотлар фаолиятида иштирок этиш билан боғлиқ жиноятни қайта содир этган шахснинг такрорий мурожаати кўриб чиқилмайди. Комиссия томонидан ўз ваколатлари доирасида қабул қилинган қарор барча давлат органлари ва ташкилотлар томонидан ижро этилиши мажбурийдир. Комиссиянинг ишчи органи Ўзбекистон Республикаси Ички ишлар вазирлиги ҳисобланади.

Manba: kun.uz/news/2018/09/19/prezident-farmoni-terroristik-taskilotlarga-adasib-kirib-kolgan-fukarolarga-kajtis-imkoni-beriladi

Devami

Özbekistan: Uluslararası İslam Akademisinde kızların başörtüsü zorla çıkartılıyor

11.09.2018

BBC Özbek servisi Özbekistan Uluslararası İslam Akademisinde kızların başörtüsü zorla çıkartılmakta olduğunu haber verdi.

Cumhurbaşkanı Şevket Mirziyayev’ın kararıyla oluşturulan Uluslararası İslam Akademisinde okuyan Müslüman kız öğrencilerin başörtüsü zorla çıkartılmaktadır. Başörtüsünü çıkartmak mecburiyetinde kalan kızlar başlarına peruk takarak derse devam etmektedirler…

Haberin Özbekçe tam metni:

O‘zbekiston: Xalqaro Islom akademiyasida qizlarning hijobi echtirildi

Prezident Mirziyoev farmoni bilan tashkil qilingan Toshkentdagi Xalqaro Islom akademiyasi talabalari hijobini echishga majburlandi. Hijobi echtirilgan muslimalar o‘qishga parik kiyib kelishga majbur bo‘lmoqda.

Bi-bi-siga kelib tushgan ma’lumotlarga ko‘ra, 100 dan ortiq muslimaga hijob yoki o‘qishni tanlash talabi qo‘yilgan.

“Har tomonlama bosim o‘tkazishdi. Ro‘molini echmagan yotoqxonadagi talabalarning yuklarini tashqariga olib chiqib qo‘yishgan, ichkariga qo‘ymaymiz, deb. Qarshilik ko‘rsatgan talabalarga o‘qishdan haydalish ko‘rib chiqilsin, degan mazmunda raport tayyorlab qo‘yilgan. Qizlar yig‘lab-yig‘lab hijobini echishdi. Boshiga parik va bo‘yniga sharf bog‘lab borishibdi”, deydi bosimga uchragan talaba qizlardan birining yaqini.

Mirziyoev: “Biz Islom dinini o‘rganishga sharoit yaratmadik”
Toshkentlik imom maktablarda ro‘molni taqiqlashga qarshi chiqdi
“Islom akademiyasi buyuk ajdodlarimiz, boy islomiy merosimizni dunyoga tanitadi”
Uning aytishicha, ota-onalar shikoyat qilishga ham qo‘rqib qolishgan.

“Bir qiz adliya vazirligiga shikoyat qilgan ekan, vazirlikdagilar bu topshiriq universitetniki emas, tepadan kelayotgan buyruqligini aytibdi. Shunga nima qilishimizni ham bilmay qolganmiz. Hijobni echishga majbur qilinganlar orasida Qur’on musobaqasida qatnashgan qoriya ham bor ekan”.

Ma’lum bo‘lishicha, universitet mutasaddilari sharf bilan bo‘ynini yopishga harakat qilgan qizlardan uni ham echtirishni talab qilgan.

“18-20 yoshli qizlarga bunchalik ruhiy bosim kimga kerak. Qizlar tinmasdan yig‘lamoqda. Shunchalik ham xo‘rlik bo‘ladimi insonga nisbatan. Qizlar depressiyaga tushib qolgan”, deydi hodisadan tanish manbalardan biri.

Islom akademiyasi mas’ullari talabalarnig hijob bilan o‘qishga qo‘yilmayotganini tasdiqladi.

“Hozir hijob bilan kelish muammo bo‘lyapti. Hozir bitta bizning oliygohda emasda bu narsa, hamma joyda shu muammo”, deydi Islom akademiyasi xodimlaridan biri.

Bi-bi-si Islom akademiyasi matbuot kotibi Lola Azimova bilan bog‘lana olmadi.

Adliya vazirligi matbuot xizmati hijob borasida talabalarning to‘siqlarga duch kelayotgani borasida vazirlikka murojaatlar bo‘lganini tasdiqladi.

Matbuot xizmati mas’uli Islom akademiyasi bevosita Din ishlari bo‘yicha qo‘mita qoshida bo‘lganligi bois, o‘sha tashkilotga murojaat qilish kerakligini aytdi.

O‘zbekiston din ishlari bo‘yicha qo‘mita matbuot kotibi Abror Po‘latovga ish joyida yo‘qligi sabab bog‘lanishning imkoni bo‘lmadi.

Toshkentdagi Xalqaro Islom akademiyasi shu yilning 16 aprelida Prezident Shavkat Mirziyoevning maxsus farmoni asosida tashkil qilingan.

Sobiq Islom universiteti negizida tashkil qilingan Xalqaro akademiyaga O‘zbekiston musulmonlari idorasi va O‘zbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasi huzuridagi Din ishlari bo‘yicha qo‘mita muassislik qiladi.

Unda Qur’on ilmlari, hadis, islom huquqi, aqida, tasavvuf, islom iqtisodiyoti va moliyasi, xalqaro munosabatlar, xorijiy tillar (arab, fors, ingliz, rus, urdu, turk) va boshqa xalqaro miqyosda ehtiyoj mavjud bo‘lgan sohalar bo‘yicha malakali kadrlarni tayyorlash ko‘zda tutilgan.

“Nomi Islom akademiyasi bo‘lgani uchun qizlarimizni bergan edik. Bu erda hijobiga to‘siq bo‘lmaydi, deb o‘ylagandik. Endi nima qilishni bilmayapmiz. Qizlarimizni o‘qishga yubormay qo‘yaylik desak, undan haydashadi. Tuni bilan tahajjud namozi o‘qib Ollohdan engillik so‘rayapmiz”, deydi qizi hijobini echishga majburlangan otalardan biri.

Hijob mojarosi

O‘zbekistonda hokimiyat tepasiga Shavkat Mirziyoev kelishi bilan diniy erkinliklar berila boshlangandi. Natijada O‘zbekiston Qur’on musobalqalari tashkil qilindi. Islom akademiyasi tashkil qilindi. Hadis ilmi maktablariga asos solish haqida xabarlar berildi.

Biroq hukumatga dinga, xossatan, musulmonlarga nisbatan siyosati so‘nggi vaqtlarda Karimov davridagidek holatga kelayotgani kuzatilmoqda.

Bolalarga Qur’on va tajviddan dars bergan an’anaviy hujralar aniqlanib, ularni yuritganlar va ta’lim olgan bolalar markaziy telekanallar orqali xalqqa sazoyi qilindi.

Hukumat o‘rta maktablarda bosh kiyimni taqiqlovchi 666 raqamli qarorni qabul qildi.

Bu qaror asosida maktablardagi hijob ham taqiqlandi.

Qarorga o‘z munosabatini bildirgan 30 ga yaqin bloger 24 avgustdan boshlab 10 va 15 sutkalik ma’muriy qamoqlarga tashlandi.

Facebookka kirishda to‘siqlar paydo bo‘ldi.

Hijob va soqolga bo‘layotgan tazyiqlarni Mirziyoevga mehrobdan turib murojaat qilgan imom Fazliddin Parpiev ishdan olindi.

Ўзбекистон: Халқаро Ислом академиясида қизларнинг ҳижоби ечтирилди

Президент Мирзиёев фармони билан ташкил қилинган Тошкентдаги Халқаро Ислом академияси талабалари ҳижобини ечишга мажбурланди. Ҳижоби ечтирилган муслималар ўқишга парик кийиб келишга мажбур бўлмоқда.

Би-би-сига келиб тушган маълумотларга кўра, 100 дан ортиқ муслимага ҳижоб ёки ўқишни танлаш талаби қўйилган.

“Ҳар томонлама босим ўтказишди. Рўмолини ечмаган ётоқхонадаги талабаларнинг юкларини ташқарига олиб чиқиб қўйишган, ичкарига қўймаймиз, деб. Қаршилик кўрсатган талабаларга ўқишдан ҳайдалиш кўриб чиқилсин, деган мазмунда рапорт тайёрлаб қўйилган. Қизлар йиғлаб-йиғлаб ҳижобини ечишди. Бошига парик ва бўйнига шарф боғлаб боришибди”, дейди босимга учраган талаба қизлардан бирининг яқини.

Мирзиёев: “Биз Ислом динини ўрганишга шароит яратмадик”
Тошкентлик имом мактабларда рўмолни тақиқлашга қарши чиқди
“Ислом академияси буюк аждодларимиз, бой исломий меросимизни дунёга танитади”
Унинг айтишича, ота-оналар шикоят қилишга ҳам қўрқиб қолишган.

“Бир қиз адлия вазирлигига шикоят қилган экан, вазирликдагилар бу топшириқ университетники эмас, тепадан келаётган буйруқлигини айтибди. Шунга нима қилишимизни ҳам билмай қолганмиз. Ҳижобни ечишга мажбур қилинганлар орасида Қуръон мусобақасида қатнашган қория ҳам бор экан”.

Маълум бўлишича, университет мутасаддилари шарф билан бўйнини ёпишга ҳаракат қилган қизлардан уни ҳам ечтиришни талаб қилган.

“18-20 ёшли қизларга бунчалик руҳий босим кимга керак. Қизлар тинмасдан йиғламоқда. Шунчалик ҳам хўрлик бўладими инсонга нисбатан. Қизлар депрессияга тушиб қолган”, дейди ҳодисадан таниш манбалардан бири.

Ислом академияси масъуллари талабаларниг ҳижоб билан ўқишга қўйилмаётганини тасдиқлади.

“Ҳозир ҳижоб билан келиш муаммо бўляпти. Ҳозир битта бизнинг олийгоҳда эмасда бу нарса, ҳамма жойда шу муаммо”, дейди Ислом академияси ходимларидан бири.

Би-би-си Ислом академияси матбуот котиби Лола Азимова билан боғлана олмади.

Адлия вазирлиги матбуот хизмати ҳижоб борасида талабаларнинг тўсиқларга дуч келаётгани борасида вазирликка мурожаатлар бўлганини тасдиқлади.

Матбуот хизмати масъули Ислом академияси бевосита Дин ишлари бўйича қўмита қошида бўлганлиги боис, ўша ташкилотга мурожаат қилиш кераклигини айтди.

Ўзбекистон дин ишлари бўйича қўмита матбуот котиби Аброр Пўлатовга иш жойида йўқлиги сабаб боғланишнинг имкони бўлмади.

Тошкентдаги Халқаро Ислом академияси шу йилнинг 16 апрелида Президент Шавкат Мирзиёевнинг махсус фармони асосида ташкил қилинган.

Собиқ Ислом университети негизида ташкил қилинган Халқаро академияга Ўзбекистон мусулмонлари идораси ва Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамаси ҳузуридаги Дин ишлари бўйича қўмита муассислик қилади.

Унда Қуръон илмлари, ҳадис, ислом ҳуқуқи, ақида, тасаввуф, ислом иқтисодиёти ва молияси, халқаро муносабатлар, хорижий тиллар (араб, форс, инглиз, рус, урду, турк) ва бошқа халқаро миқёсда эҳтиёж мавжуд бўлган соҳалар бўйича малакали кадрларни тайёрлаш кўзда тутилган.

“Номи Ислом академияси бўлгани учун қизларимизни берган эдик. Бу ерда ҳижобига тўсиқ бўлмайди, деб ўйлагандик. Энди нима қилишни билмаяпмиз. Қизларимизни ўқишга юбормай қўяйлик десак, ундан ҳайдашади. Туни билан таҳажжуд намози ўқиб Оллоҳдан енгиллик сўраяпмиз”, дейди қизи ҳижобини ечишга мажбурланган оталардан бири.

Ҳижоб можароси

Ўзбекистонда ҳокимият тепасига Шавкат Мирзиёев келиши билан диний эркинликлар берила бошланганди. Натижада Ўзбекистон Қуръон мусобалқалари ташкил қилинди. Ислом академияси ташкил қилинди. Ҳадис илми мактабларига асос солиш ҳақида хабарлар берилди.

Бироқ ҳукуматга динга, хоссатан, мусулмонларга нисбатан сиёсати сўнгги вақтларда Каримов давридагидек ҳолатга келаётгани кузатилмоқда.

Болаларга Қуръон ва тажвиддан дарс берган анъанавий ҳужралар аниқланиб, уларни юритганлар ва таълим олган болалар марказий телеканаллар орқали халққа сазойи қилинди.

Ҳукумат ўрта мактабларда бош кийимни тақиқловчи 666 рақамли қарорни қабул қилди.

Бу қарор асосида мактаблардаги ҳижоб ҳам тақиқланди.

Қарорга ўз муносабатини билдирган 30 га яқин блогер 24 августдан бошлаб 10 ва 15 суткалик маъмурий қамоқларга ташланди.

Facebookка киришда тўсиқлар пайдо бўлди.

Ҳижоб ва соқолга бўлаётган тазйиқларни Мирзиёевга меҳробдан туриб мурожаат қилган имом Фазлиддин Парпиев ишдан олинди.

Devami

Cumhurbaşkanı Mirziyayev’in Türk Dili Konuşan Devletler zirvesine katılımı netleşti

 

Cumhurbaşkanı Shavkat Mirziyayev’in, Kırgızistan’daki Türkçe Konuşan Ülkeler İşbirliği Konseyi zirvesine katılması bekleniyor.

Kırgızistan Dışişleri Bakanı Erlan Abduldaev, 21 Temmuz’da Issik-Köl ilinin Cholpon-Ata ilçesinde Özbekistan Dışişleri Bakanı Abdulaziz Kamilov ile bir araya geldi.

Toplantıda ayrıca, Özbekistan Cumhurbaşkanı Şavkat Mirziyoyev’in Kırgızistan’a Türk Dili Konuşan Devletler İşbirliği Konseyi zirvesinde yer almak üzere yaptığı ziyaret de ele alındı.

Zirve Cholpon-Ata’da 3 Eylül’de yapılacak. Özbekistan Cumhurbaşkanı ilk kez zirveye katılacak.

30 Nisan 2018’de Taşkent’te Cumhurbaşkanı Recep Tayyip Erdoğan ile görüşmesinin ardından Cumhurbaşkanı Şavkat Mirziyoyev, Özbek-Türk İşbirliği Konseyi’nin ‘Türkçe Konuşan Ülkelere’ katılımını açıkladı.

1992 yılında Türk dili konuşan ülkeler zirvesi başladı. Azerbaycan’ın Nahcivan bölgesinde, 3 Ekim 2009 tarihinde Türk Dili Konuşan Ülkeler İşbirliği Konseyi (Türk Konseyi – TDİK)’nin kurulması konusunda bir anlaşma imzalandı.

Dünyadaki  Türkçe konuşulan altı ülkeden biri olan Özbekistan, Türk Dili Konuşan Ülkeler İşbirliği Konseyi’nin herhangi bir zirvesine katılmadı.

(24.07.2018)

Ozodlık

Devami

Özbekistan’da aşırı sıcaklar hava ulaşımını durdurdu

Özbekistan’da aşırı sıcaklar nedeniyle bazı uçuşlar durduruldu

19.07.2018

Özbekistan’da aşırı sıcaklardan dolayı ülkenin güneyinde bulunan Harezm ilindeki Ürgenç Havaalanı’ndaki uçuşlar geçici olarak durduruldu.

Özbekistan Hava Yolları İşletmesi, hava sıcaklığı ve teknik nedenlerle Ürgenç Havaalanı’nın geçici olarak kapatıldığını bildirdi. Açıklamada, Ürgenç Havaalanı’na yapılacak uçak seferlerinin Nukus ve Buhara havaalanlarına yönlendirildiği ifade edildi.

Öte yandan Özbekistan Demiryollarından yapılan açıklamada, 25 Temmuz tarihine kadar Taşkent-Ürgenç ve diğer bağlantılı tren sefer sayısının artırıldığı belirtildi.

Meteoroloji verilerine göre, 23 Temmuz’a kadar ülkedeki hava sıcaklık ortalamasının mevsim normallerinin 5-7 derece üstüne çıkacağı ve 45 dereceyi bulacağı kaydedildi.

Dünya Bülteni 

Devami

Özbekistan: Elektronik vize başlatıldı, denediniz mi?

18.07.2018

Özbekistan’a turistlere e-vize sağlayan E-visa.gov.uz internet sitesi çalışmalarına başladı.

Özbekistan’da elektronik vize sisteminin uygulamaya konulmasına dair Cumhurbaşkanlığı Kararı, 15 Temmuz’da E-Vize sisteminin başlatılmasını öngören 4 Temmuz’da yayınlandı.

Özbekistan Dışişleri Bakanlığı, elektronik vizenin ülkeyi turistik amaçlı ziyaret etmek isteyen yabancı ülke vatandaşlarına verileceğini bildirdi.

Elektronik vize Özbekistan’da 30 güne kadar kapsar ve ihraç tarihinden itibaren 90 gün süreyle geçerlidir.

Elektronik vize başvurusunda bulunulursa, Özbekistan’ın iki iş günü içinde elektronik vize alacağı öngörülmelidir.

E-DV giriş ücreti 20 $.

Dışişleri Bakanlığı, e-Vize’nin bir yabancının pasaportuna kabul edilmeyeceğini ve elektronik giriş vizesi sahibinin sınır geçiş noktasında kağıt veya elektronik ortamda belirtilmesi gerektiğini belirtir.

o’zbek bbc

Devami